Семе

ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО У НОВОМ САДУ
Ослонац држави и корисницима
У наредној години ова установа од националног значаја биће домаћин два планетарна научна скупа: Светске конференције о сунцокрету и Светске конференције о соји (што ће бити први такав скуп о соји одржан у Европи). Поређења ради, то је као да се Србија изборила за организовање Олимпијаде у пољопривреди

У октобру прошле године новосадски Институт за ратарство и повртарство обележио је 80 година постојања. Исте године Влада Србије донела је одлуку којом је ова установа стекла статус института од националног значаја. Круна тога биће одржавање две светске научне конференције у наредне две године, такозване „олимпијаде у пољопривреди”, управо у организацији Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Др Светлана Балешевић Тубић, директорка, истиче да признање које је Институт добио након осам деценија рада доноси статус, али и одговорност:
– Најважнији циљ Института је стварање сорти и хибрида који ће бити прилагођени нашим условима гајења и толерантни на негативне ефекте климатских промена, као што је појава неких болести или штеточина који досад нису били типични за ово подручје. Зна се колико је важна производња хране. Када имате јаку домаћу пољопривредну институцију, онда имате сигурност да ћете располагати довољним количинама сопствене здраве и безбедне хране. У томе је наша највећа улога и то је држава препознала.
Институт за ратарство и повртарство створио је око 1.300 регистрованих сорти и хибрида пољопривредних биљних врста на домаћем терену. Око 1.100 њих продају се широм света под брендом „НС СЕМЕ”, што подразумева значајну улогу Института у конкурентности на међународном нивоу.
– Све ново што развијамо усмерено је ка корисницима наших производа, јер наш главни циљ и јесте примена резултата у пракси – каже др Балешевић Тубић. – Сортимент Института прилагођен је и за услове гајења ван граница Србије, што показује заиста велики извозни потенцијал, као и чињеница да Институт има широк спектар биљних врста у оквиру својих истраживања.

УГЛЕД, ТЕХНОЛОГИЈЕ, ИНОВАЦИЈЕ

Заслуга за ове успехе припада пре свега истраживачима Института, стручњацима високог међународног реномеа, који остварују значајну сарадњу и ван граница Србије. Деценијама су настојали да реше многе проблеме који су се појављивали у пољопривреди. Стварали су нове сорте и хибриде, доносили из света нове технологије, усвајали знања и примењивали их овде.
– Када су нове технологије у питању, у Институту се конвенционално оплемењивање соје обавља уз помоћ молекуларних маркера, односно геномске селекције – објашњава директорка Светлана Балешевић Тубић. – То омогућава да се на прецизнији и ефикаснији начин одаберу родитељске компоненте које се користе у стварању сорти, са тачно маркираним пожељним особинама. Ова техника се у неким институтима у Европи користи само у истраживачке сврхе и не примењује се у пракси. Ми, у Институту, валоризовали смо методу у пољу и добили добре резултате, тако да ћемо имати прецизнију и бржу селекцију, а нови сортимент ће бити много квалитетнији и толерантнији на негативне последице климатских промена. Новим технологијама и иновацијама сортимента можемо сигурно корачати напред и донети бољитак за државу и крајње кориснике.
Следећа година, како смо навели, биће у знаку две велике светске научне конференције, значајне за Институт, за Нови Сад и целу државу: Светске конференције о сунцокрету и Светске конференције о соји.
Светска конференција о соји се први пут организује у Европи, и то баш у Новом Саду, са 1.300–1.500 учесника из целог света. Учесници ове конференције чине цео ланац, који укључује науку, индустрију, економију, бизнис, а све је, наравно, у служби науке. Научне конференције не обухватају само фундаменталну науку, него се укључују и прерађивачка индустрија и економисти, како би резултати истраживања били применљиви у пракси, а наука утврдила у ком правцу да усмери своја истраживања.

***

Као Олимпијада
– Колики успех је Институт остварио добивши организацију светских научних конференција говори и податак које пољопривредне државе смо победили у једном од финалних гласања – каже др Светлана Балешевић Тубић. У гласању учествују врхунски научни радници из области истраживања о соји. У најужи избор за домаћина конференције о соји ушли су Аргентина, Бразил и Србија (коју је представљао наш Институт). У финалном гласању победили победили смо Аргентину са 9:6. То је као да смо добили организацију својеврсне Олимпијаде у пољопривреди, што с поносом истичемо.